yo-wan - Neki od mojih tekstova za opustanje vijuga

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Normalna yo-wan - Neki od mojih tekstova za opustanje vijuga

Počalji od yo-wan taj Pon 20 Avg 2012 - 18:17

Rešio sa da ovde postavim temu koja je svakog od nas mučila bar jednom u životu.
Ako Mod-ovi ne smatraju da joj je ovde mesto neka je premeste ili možda i obrišu.

Kako se (najbrže) rešiti herpesa?

"Herpes se uglavnom pojavljuje zbog pada imunog sistema. Uzroci pada imuniteta mogu biti razni, stres, prethodna bolest koja je oslabila telo, mesečni period kod žena gde je izgubljeno dosta krvi i slično kao i kombinacija ovih faktora.

Neki lekari ne preporučuju da se antivirusni lekovi koriste prilikom svakog pojavljivanja herpesa da se ne bi stvorila otpornost na antibiotike, sve u zavisnosti koliko je velika manifestacija herpesa tog puta. Inače herpes se samo "zaleči" i ostaje u organizmu do sledećeg puta kada se stvore uslovi za njegovo pojavljivanje.

Preporučuje se uzimanje vitamina B kompleksa kao i C vitamina i dosta voća i povrća da bi se nadoknadili minerali i vitamini kako bi se imuni sistem oporavio.

Obično se u težim slučajevima kombinuje aciklovir mast sa aciklovir tabletama, naravno sve po preporuci lekara, ne treba koristiti razne preparate na sopstvenu ruku, ako nešto ne pomaže razgovarajte sa lekarom ponovo, idite po drugo mišljenje kod drugog lekara ali nemojte na svoju ruku da koristite antibiotike." - preuzeto sa drugih foruma

Po preporuci jedne prijateljice, lekara opšte prakse po struci, isprobao sam uticaj visoke toplote na "organizam" koji prouzrokuje herpes. Kako je ona kazala da je zver neotporna na visoku temperaturu, ja sam "osmislio" način kako mu doškociti. Skuvam kafu i dok je šolja jos vrela, najpre nežno a potom i jače prislonim na mesto invazije monstruma. To držim sve vreme dok je šolja vrela iako mi suze teku od bola. Naravno, kafu kasnije popijem. Ovo ponovim onoliko puta u danu koliko kafa popijem. Proverite!
U ove svrhe, lekovit je i čaj, kao i sve što moze zadržati toplotu izvesno vreme.
Naravno, kada se zaustavi napredovanje bolesti, prelazi se na hemiju, kako autor gornjih redova reče - Aciklovir krema je obavezna 2x na dan da bi se očistile kraste.



Poslednji izmenio yo-wan dana Čet 24 Jan 2013 - 21:02, izmenjeno ukupno 1 puta

yo-wan
Admin
Admin

Status :
Online
Offline

Broj poruka : 539
Godina : 55
Location : Grdelica-Serbia
Datum upisa : 19.02.2008

http://jug-je-juznije.nice-forum.net/forum.htm

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Prva pomoć pri strujnom udaru

Počalji od yo-wan taj Pon 20 Avg 2012 - 18:28

Kako pružiti prvu pomoć povredjenom od električne struje

Vrlo česte su povrede električnom strujom, kako radnika (električara) tako i slučajnih prolaznka-nesrećnika. Obzirom da su ovakve povrede vrlo teške i specifične, naročito zbog okolnosti u kojima su nastale, tako je i prva pomoć unesrećenom vrlo teška i specifična. Naime, povredjenom je poželjno prići samo ako imamo znanja i iskustva u spašavanju tako povredjenoj osobi. To opet ne mora da znači da ako nemamo nekog posebnog znanja, ne učinimo bar neke od presudnih radnji u spašavanju povredjenog.

Dakle, spašavnje povredjenog električnom strujom možemo podeliti u tri segmenta:
- Odvajanje povredjenog od delova pod naponom (od kontakta sa strujom)
- Utvrdjivanje stanja povredjenog
- Pružanje pomoći

Najpre moramo znati da budemo pribrani jer samo takvi smo od koristi i sebi i povredjenom. Ako se smatramo prisebnim, najpre otkrivamo izvor struje i vršimo isključenje (prekid) ako je to moguće (ovo se odnosi na utičnicu, kabal, žicu, provodnik, neispravan aparat i sl). Neodložno alarmirati ljude iz neposredne blizine da pozovu uporedo prvu pomoć i ljude koji održavaju električni vod na kome je povredjeni, da bi izvršili prekid na višim postrojenjima tj. u trafo-stanicama.

Za to vreme (ako je otklonjen kontakt povredjenog sa strujom i sigurni smo u to!) mi prilazimo povredjenom i utvrdjujemo da li je u svesnom stanju. Ako nije, utvrdjujemo da li diše, gledajući njegov grudni koš. Ako se grudni koš pomera (diše), povredjenog odmah postaviti na bok (u bočni položaj) da ne bi došlo do gušenja.
Ako nema disanja, opipati puls povredjenog pa ako je puls prisutan, posegnuti za veštačkim disanjem.

Ukoliko nema pulsa (a obično ga nema, jer je protok struje kroz telo žrtve paralisao rad svih mišića pa i srca) pristupamo veštačkoj masaži srca. Ovo takodje treba raditi stručno, nipošto polovično jer tako možemo žrtvi još više pogoršati ionako loše stanje. Naizmenično sa masažom srca, daje se povredjenom i veštačko disanje. Ovaj postupak reanimacije se ponavlja više puta odnosno, ne prekidati dok ne dodje hitna pomoć.

Masaža srca i veštačko disanje su posebne radnje koje može izvoditi samo uvežbano lice. Svaka radnja i svaka sekunda su od bitnog značaja za preživljenje povredjenog. Intenzitet pritiska na grudni koš, broj pritisaka, način zabacivanja glave unazad, čišćenje usta od zemlje ili sl. zaptivanje nosa i uduvavanje vazduha u pluća povredjenom su radnje koje treba da se izvode gotovo rutinski.

Ova i ovakva radnja je sasvim dovoljna da se pruži prva pomoć povredjenom od električne struje a nipošto jadnika ne ukopavati u zemlju (pre vremena), kako se u narodu veruje da će zemlja izvući struju iz povredjenog.

<<<<<< autor: yo-wan >>>>>>

yo-wan
Admin
Admin

Status :
Online
Offline

Broj poruka : 539
Godina : 55
Location : Grdelica-Serbia
Datum upisa : 19.02.2008

http://jug-je-juznije.nice-forum.net/forum.htm

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Angina Pectoris- lično iskustvo

Počalji od yo-wan taj Pon 20 Avg 2012 - 20:43

Moj susret sa Anginom Pektoris

Nisam nimalo edukovan da bih pisao o ovako važnoj temi ali mogu napisati o svom iskustvu sa Anginom Pektoris. Ne želim da čitalac stekne utisak kako pišem svoju biografiju, jednostavno, ja na stvar gledam iz svog ugla.

Naime, sredinom 2004. godine počinju da mi se javljaju bolovi u grudima pri svakom napregnuću pa čak i pri hodanju. Bolovi se potom šire iz centra grudi prema ramenima ili vratu a javljaju se i u ledjima. Bolovi ponekad znaju da budu nesnosni i to počinje da me zabrinjava. Iako sam u početku mislio da je u pitanju reumatični bol ili bol izazvan promajom, kasnije se ispostavilo da je takva priroda bola nešto novo u mom četrdeset trogodišnjem životu. Tek onda sam posetio svog lekara koji me je uputio na dalja lečenja. Iz snimaka EKG-a je indikovano predinfarktno stanje gde je utvrdjena priroda moje bolesti - "Angina pectoris".

Po saznanju za bolest bio sam jako uplašen ali stručni tim lekara me je ohrabrio i uputio na test opterećenja da bi se utvrdio stepen bolesti. Kako sam na testu "pao", bio pozitivan, lekari su mi pripremili papire za smeštaj u Klinički Center u Beogradu, gde sam prihvaćen na dalju obradu. Nije na odmet da pomenem ime Prof. Dr. Miljka Ristića, koji je vodio moj slučaj a pod nadzorom Dr. Nedeljkovića uradjena mi je koronarografija (posebna vrsta snimanja krvnih sudova i srca), kojom je utvrdjena začepljenost od 80% na nekim arterijama na samom srcu.
Par dana potom uradjena mi je balon-dilatacija sa implatacijom stenta, i ja sam već sutradan ustao iz bolničkog kreveta te se prijatno iznenadio kada nisam osećao umor i bol prilikom penjenja uz stepenice.

Od toga dana pa nadalje (i danas) sledim savete lekara, konstantno uzimam propisanu terapiju, dnevno pešačim izmedju 3 i 10 km (a nekad i više), strogo vodim računa o ishrani (masno, slano, iznutrice, kožica od pileta ili praseta, žumanac, slatkiši, jake zaprške u jelu... NE) i nikakav teži fizički rad a trudim se da budem bez stresnih situacija koliko mogu. Od prošle godine sam počeo lagano da trčim i primetio da mi ne škodi, sada već igram fudbal sa decom.

Redovno odlazim na kontrolne preglede kod krdiologa uz redovnu kontrolu krvi (holesterol, trigliceridi, odnos loših i dobreih masnoća).
Takodje, svake godine radim novi test opterećenja (za sada prolazim) i tako održavam sebe sa jakom voljom za svet oko mene.





yo-wan
Admin
Admin

Status :
Online
Offline

Broj poruka : 539
Godina : 55
Location : Grdelica-Serbia
Datum upisa : 19.02.2008

http://jug-je-juznije.nice-forum.net/forum.htm

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Neki od mojih tekstova, vrednih malo pažnje

Počalji od yo-wan taj Sub 29 Sep 2012 - 11:02

Pomoć prijatelja




        Sreo sam čoveka. Ne na putu, ne u gradu, ne u nekoj ustanovi. Sreo sam ga na mostu. Ove godine vode ispod mosta nije bilo. Presušila je reka. 

Čovek je tužno s mosta gledao u suvo rečno korito. Poželeo sam da svojim prisustvom ublažim njegovo stanje tuge. On otvori dušu, pogledom fiksirajući neki kamenčić na dnu rečnog korita. 

- Žena me vara, dobio sam otkaz, deca me ignorišu i ne poštuju, dugujem i ,,Kurti i Murti''  prijatelji me izbegavaju, neprijatelji začikavaju, švalerka zatrudnela, isključili mi telefon, isekli struju.... 

Rešio sam da se bacim u reku, kad ono, ne mogu se čestito ni samoubiti.

- Zar je dotle došlo? - Pitao sam

- Zovem se Dragoljub, prijatelji me zovu Guc-Štuc-Cuc-Muc. Vidite, i sa nadimkom baš ne stojim dobro... Em dukačak, em nakaradan, neprikladan!

- Mora da mucate kada se napijete. - Odvalih ja 

- Ništa osim vode u životu nisam popio. - Reče. 

Posle kraće pauze on nastavi: - Da ovoliko presahne!?

- Molim?!

- Reka! - Potkrepi prethodnu izjavu.

- Zar je to toliko čudno što je korito suvo, leto je bilo žestoko. - Težih da ga utešim...

- Ne, nije čudno. Samo, vidite da i sa smrću nemam naročite sreće.

- Aha! - gotovo se složih sa njim. - Medjutim, ja tu ne bih mogao biti od pomoći.

- Naprotiv, gospodine...

- ... Jovan, zovem se Jovan, za prijatelje takodje Jovan. - Predstavih se. - Kako mogu biti od koristi?



- Pa, recimo da me odvezete do neke poveće reke. - Predloži on.

- Ali, ja nisam taksista, mogli bi me kazniti zbog rada na crno. - Počeh da se vadim. 

- A vi me povezite kao prijatelja. - Skoro da je insistirao.

- Znate kako kažu?! Registrujte taksi-firmu a posle vozite i džaba. Osim toga, ne bih želeo da ikako učestvujem u vašoj samoubistvenoj nameri.

Čovek je bio uporan, molio je do te mere da sam podlegao njegovom vapaju, te malko zaobišao sopstvene principe

- U redu, rekoh. Mogu vam pomoći - malo!

Počeo je da se raduje poput deteta: - Nemam reči kako da Vam zahvalim. Šta predlažete?

- Odvešću vas do obližnjeg jezera. Već nekoliko puta ribolovci su vadili zlatnu ribicu. Možda se i Vama posreći - probajte! Upecate li je, birajte želju.

Odvezoh ga na predloženom mestu i upozorih: 

- Moram Vam reći da je jezero već odnelo 10-tak života zbog svoje zlokobne prirode. Budite oprezni, i srećno!

U naravi mi je da pomažem ljudima. 





Poslednji izmenio yo-wan dana Sub 29 Sep 2012 - 11:07, izmenjeno ukupno 1 puta

yo-wan
Admin
Admin

Status :
Online
Offline

Broj poruka : 539
Godina : 55
Location : Grdelica-Serbia
Datum upisa : 19.02.2008

http://jug-je-juznije.nice-forum.net/forum.htm

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: yo-wan - Neki od mojih tekstova za opustanje vijuga

Počalji od yo-wan taj Sub 29 Sep 2012 - 11:06

Visoko-niski kriterijumi







          Prvi put sam se zaljubio sa nepunih 6 godina, jedva se i sećam toga. Možda se ne bih sećao tih dešavanja u meni, ali "objekat" je dobrim delom  doprineo da se takve stvari ne zaborave. Elem, kao dete, dobijao sam vrlo česte prehlade i razne upale praćene povišenom temperaturom. Moji roditelji su se sekirali što sam tako neotporan na razne navale loših mikroorganizama. I uvek, bez izuzetka, lekar opšte prakse je po inerciji prepisivao injekcije, jer "on se navikao na njih" - govorio bi doktor. 

A onda... onda je trebalo ući u previjalište i istrpeti bušenje kože "debelog" mesa kao i izdržati cedjenje te bele tekućine iz šprica. Oduvek sam se pitao, kako ta tekućina zna gde je bolesno mesto da baš tamo ode te popravi pokvareno a meni za pola sata bude bolje. 

            Naravno da je bolelo! Ne, nisam plakao! Možda bih plakao pred nekom drugom osobom ali kad je injekcije davala Milka, bilo je pravo zadovoljstvo primiti ih. Ja sam prosto uživao u bolu koji mi je ona nanosila. Kasnije sam saznao da se to zove mazohizam. Ali ja nisam bio mazohista, ja sam uživao zato što sam Milku doživljavao na jedan poseban našin. Crvenkasta kosa nakačena na vrhu glave (pundja), krupne oči, i najupečatljivije na njenom licu - usne! Veoma krupne (sočne) i uvek jarko crvene po čemu bih je prepoznao čak sa donje ulice ako ona pri tom stoji na prozoru doma zdravlja. A njene noge...! Ja to ne umem da opišem rečima. Uvek je nosila kraće suknje te je noge izlagala muškom oku, a i ja sam bio muško, zar ne? Noge, nešto krupnije i vretenaste, mazne, nežne, meka koža... Kako odkud znam za kvalitet kože, pa pipnuo sam. Jednom sam pipnuo i to je bilo prvi put a posle sam stalno dirao dok bi me špricala. Ona bi govorila - Neka dira, dete je to! I ostali koji su videli, malo bi se nasmešili uz potvrdu da sam dete. Kakvo je zadovoljstvo bilo dirati, maziti njene noge, izgleda da smo znali samo ja i Milkin muž (ako ga je imala). Ponekad je Milka po davanju injekcije sela baš pored moje glave dok sam jos ležao. E, to je bilo posebno iskusvo i uživanje - osetiti miris njenih nogu.  Za to se vredelo razboleti. Dobiti i upalu pluća, ako treba. Onda mi se nije izlazilo iz previjališta. Bio sam spreman da primim još jedan ubod igle samo da bih gledao i mirisao te najlepše igračke od svih. Bile su mi draže i od onog golubčića na točkovima a lepše su mirisale no bakino slatko od kupina. I od krofni! A tek kad ih prekrsti...! Deo noge ispod kolena se mogao poredtiti sa mojim duguljastim luftbalonom. 



            I uvek sam se čudio kako su tako krupne noge završavale u vrlo malim cipelama ili sandalama. Pa moje patike su bile veće - merio sam. Tu sam se osećao dominantno nad Milkom. Strašno sam mrzeo zimu. Zimi je Milka oblačila neke debele čarape te nisam video kožu njenih nogu ali mogao sam zamisljati do mile volje... i mirisati. A ja sam je voleo onako kako dete zna da voli. Često bih pomislio na nju a najpre bi mi u mislima došla slika njenih usana i nogu. Kao da je žena stvorena samo od ta dva elementa. Vremenom, sam postao otporniji i manje sam se dozirao penicilinom ali i dalje sam imao sliku Milkinih nogu pred sobom i to sve češće. Ali, došlo je vreme da te usne i noge zamišljam u nekim drugim mogućnostima. Tako je Milka svojim nogama utabala stazu mojoj mašti i spoznaji o ženama. Ženske noge su za mene postale sombol ženstvenosti i seksa uoptše. Izgledom i oblikom njihovih nogu sam se rukovodio i ženama odredjivao karakter, senzibilitet, ženstvenost, temperament...

          Kada sam se zamomčio, znao sam da ću na osnovu stečenog znanja i iskustva o nogama, naći pravu osobu za sebe. Došlo je vreme za ženidbu i ja se oženih na parametrima iz detinjstva.

Posle sam se ženio jos jednom...





40 i nešto godina kasnije...


              Nemam iluziju besmrtnosti ali ako ikada presvisnem, voleo bih da to bude pod čarima ženskih nogu poput Milkinih.


yo-wan
Admin
Admin

Status :
Online
Offline

Broj poruka : 539
Godina : 55
Location : Grdelica-Serbia
Datum upisa : 19.02.2008

http://jug-je-juznije.nice-forum.net/forum.htm

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: yo-wan - Neki od mojih tekstova za opustanje vijuga

Počalji od lajso taj Sub 29 Sep 2012 - 13:55

Yo-Wane, svaka čast!

lajso
Super član
Super član

Status :
Online
Offline

Broj poruka : 2043
Datum upisa : 23.12.2007

http://www.lajsosound.blogspot.com

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: yo-wan - Neki od mojih tekstova za opustanje vijuga

Počalji od yo-wan taj Sub 29 Sep 2012 - 14:41

Hvala, stari druže! Tvoja kritika me ohrabrila pa evo još jednog teksta. Ineče, svi tekstovi su u originalu preuzeti sa Bloga Klisura, brE zato ima ovakvih razmaka u tekstu.
Ubistvo kao idealno resenje



       Još od ranog jutra nije bilo kako valja. Probudila me golicajući moj nos, što mi se nimalo nije dopalo. Kada sam joj gestom ruke stavio do znanja da sam budan, umesto da se makne, još par puta me "pomazila" po obrazu, nosu... Navikao sam na budjenja u to vreme izjutra ali ne na takav iritirajuci način. No, bilo kako bilo, spremio sam se, otišao na posao i sve vreme se trudio da odagnam nervozu prouzrokovanu načinom budjenja. Umoran, pri kraju radnog vremena radovao sam se povratku kući, ručku i popodnevnom odmoru. Još dok sam ručao žena mi je prigovorila da se moraju platiti pristigli računi za telefon i internet, kao i za vodu, struju i djubrarinu. To sam nekako "progutao", kao i kafu koju je skuvala posle ručka, mada ne volim kafu. Uzeo sam Sudoku i počeo da lociram brojeve kada je "moja" kućna mušica opet počela svoju igru. Milela mi je po svim mogućim nervima kojim me je priroda nagradila ili nagrdila, ne znam ni sam. Mislio sam, zaspaću pa će me ostaviti na miru ali, avaj! Čačkala me, zujala oko mene, dovodila do ludila. Znam da bi me mnogi savetovali da sam trebao izaći iz kuće i tako rešiti problem. Ljudi, pa ja sam se kad-tad morao vratiti u kuću i opet Jovo-nanovo! Uostalom, nije to bio jedan dan u mom životu. Ovakve stvari su se dogadjale gotovo svakoga dana. Koji i kakav živi stvor bi to istrpeo, pitam ja Vas? 



        Nema šta da krijem ili okolišam: poželeo sam da je nema. Ne da je sa nedostatkom govora, već da ne postoji u mojoj blizini, da uopšte više ne postoji. Rečju, želeo sam da je mrtva! Nisam ubica niti imam takve predispozicije. Gnušam se krvi i leševa ali ovo je bilo neizdrživo i neodrživo! Odluka je pala! Ubiću je !!! Razmišljao sam kako i na koji način da to uradim a da bude što bezbolnije. Kada se ustremila na moje uvo, nešto je puklo u meni, izgubio sam kontrolu na sobom. U ušima mi je strašno hučalo i bučalo. Nista više nisam čuo a ni video. Dohvatio sam prvu težu stvar koja mi se našla pri ruci. Podigao sam stvar, a ruka se svom silinom automatski spustila na nju, na njenu glavu. Posle sam udario jos par puta... pa još jednom! 

      Mrdnula je nogom jednom a još jedan slabiji trzaj mislim da je označio njen kraj. Gledao sam je kako nepomično leži, ali Vam ne bih opisivao tu scenu potresnu za opisivanje. Toliko sam je razbucao da su čak i creva virila iz njenog stomaka. Tek tada sam obratio pažnju na "oružje". Nemojte me ništa pitati! Na njemu su bili njeni ostaci. Al' ipak osetio sam olakšanje, spokoj. Znao sam da ću sada mirno moći da rešavam Sudoku, ručati, spavati, buditi se ujutru bez stresa... Još jednom bacio sam pogled prema ženi, osetio sam izvesnu jezu, imao sam utisak da me jednim okom posmatra i to sa prekorom: - zašto to nisi uradio ranije? Posle mi je priznala da je celo prepodne i njoj dosadjivala ta mušica.

yo-wan
Admin
Admin

Status :
Online
Offline

Broj poruka : 539
Godina : 55
Location : Grdelica-Serbia
Datum upisa : 19.02.2008

http://jug-je-juznije.nice-forum.net/forum.htm

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: yo-wan - Neki od mojih tekstova za opustanje vijuga

Počalji od yo-wan taj Ned 8 Dec 2013 - 22:13

Sve, sve, ali jahanje...


     Ravnica sa niskom travom, prostirala se, kako ispred, tako i iza potoka. Na potoku most, pre bi se reklo restlovi mosta, na kome je ograda od jedne neotesane grede ostala samo na jednoj strani. Pod mostom restlovi reke a na ogradi soko i restlovi neke ptice koja je svoj život skončala u kandžama grabljivca. Na pojavu jahača u daljini, živa ptica hitro odleprša ostavljajući za sobom deo svoje lovine. Jahač se lagano približavao mostu, a brzinu je diktirala životinja pod njim. Stigavši do mosta, životinja naglo prikoči. Kada bi svaki jahač podlegao sili inercije te se stropoštao, Recimir je, zahvaljujući svojim dugim nogama, ostao u stojećem stavu samo ispruživši donje ekstremitete. Magarac pod njim je potom nastavio kretanje ali bez jahača. Voleo je Recimir svoje "prevozno" sredstvo: još uvek je bila prva farba na njemu, nije puno prešao, bio mu je prvi vlasnik, izuzetno je malo trošio, lak je bio za održavanje, zadnji trap u izuzetnom stanju, prednji je trebalo servisirati kod kovača, al' nikako da se stigne i eto zbog toga je imao udes.



Recimir je bio seoski poštar. Kao službenik te vrste, imao je bezbroj kontakata sa svakojakim profilima ljudi i žena. Ljudi su ga voleli, jer je blagovremeno dostavljao isporuke. Volele su ga i žene, bio im je zanimljiv iako ne naočit. Baba Trajka ga je obožavala jer joj je redovno donosio penziju, pisma od sestrića iz Australije, kao i seoske vesti, koje bi usput pokupio. Zauzvrat, uvek mu je proricala sudbinu iz šolje a on je to najviše voleo da čuje od onomad, od kako mu je rekla da će još nešto zajahati osim magarca. Recimir je odavna imao merak na Dariju Crnogorku pa se nadao da će ona biti ta koju je Baba Trajka videla u šolji kao jahanu figuru.  Darija Crnogorka nije nikakve veze imala sa crnogorskim poreklom. Darija joj je ime bilo a zvali je Crnogorka jer je na "nekim" mestima toliko bila "razvijena" kao gora u proleće i crnja od guze afričkog crnca u sred neosvetljenog tunela, u najcrnjoj noći, i to pri totalnom pomračenju Meseca.

I tako je Recimir, zaslepljen Darijom, propustio je da uruči neki telegram i to seoskom kmetu! Šta se dalje dogadjalo, samo se može nagadjati, ali nakon što je vest došla do šefa pošte, on je pozvao Recimira na "razgovor". Pritom mu je jasno do znanja stavio da će biti izvesnih strogosti prema njemu tj. "da će jahati tutku".



I tako, Recimir i dalje jaše magarca sa prisutvom bojazni da će jahati tutku i željom da zajaše Dariju. U svakom slučaju, jahanje mu ne gine!

yo-wan
Admin
Admin

Status :
Online
Offline

Broj poruka : 539
Godina : 55
Location : Grdelica-Serbia
Datum upisa : 19.02.2008

http://jug-je-juznije.nice-forum.net/forum.htm

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: yo-wan - Neki od mojih tekstova za opustanje vijuga

Počalji od yo-wan taj Ned 8 Dec 2013 - 22:18

Oni, kakve ih poznajemo


       Ko su Oni? Šta su Oni? Odakle dolaze? Koji im je cilj? Uopšte, imaju li cilj? I pregršt pitanja možemo postaviti u vezi Onih! Ali, pitanja jedino i možemo postaviti, a da li ćemo dobiti tražene odgovore? Ako nam i daju odgovore, ko će nam ih isporučiti? Eto još jednog pitanja bez odgovora. Glavno pitanje: Imaju li Oni iole volje, da iole kominiciraju sa nama?

Mogu i oni postaviti gomilu pitanja nama, ali... Ko smo mi za Njih? Šta smo mi za Njih? Jesmo li moćni da odgovorimo na Njihova pitanja? Koliko smo moćni? Koliko smo hrabri? Imamo li znanja? ... i tako u nedogled!
A Oni, Oni su samo oni koje mi ne poznajemo dovoljno. Ili nam se čini da ih ne poznajemo, a ipak znamo podosta o Njima. Oni su postali sinonim za nepoznato, ili malo poznato, ili nedodirljivo, ili apstraktno i šire!

       Kada kažemo oni, mislimo na neke koji nisu sa nama. Dakle, tačno znamo na koga mislimo. Medjutim, kada kažemo Oni, stvar postaje manje jasnija. Sve je obavijeno maglom, dimom, tajnom, nedokučivošću, prašinom...Mnogi ljudi pokušavaju da prenesu Njihova razmišljanja pa kažu: "Oni kažu...", "Oni misle...", "Znaju Oni..." itd. Neki ljudi su kraći u govoru, pa jednostavno čujemo: "Kažu..., misle..., znaju..."
"Kažu da..." Reče neko!
Pitao sam ga: - Ko kaže?
"Pa kažu..." Preciznije dobijam odgovor. E, to su rekli Oni!
Jeste da spadam u skeptike, ali ako su to rekli Oni, to je onda gotova stvar. E sad, kada Oni Ovima kažu neku, Ovi i Oni ne smeju doći u sukob mišljenja, jer ćemo mi videti da tu nešto nije kako valja, ne štimuje, ne pasuje, nije analogno!



      Oni su nerazjašnjeni, netaknuti, nedokučivi, misteriozni. Oni se vrlo često nalaze na rukovodećim mestima. Medju njima se nalaze i One, ali uspešno podnose žrtvu zarad položaja i trpe od nas tu neprijatnu imenicu Oni. Moraju da nose teret naziva Onih, da bi bile implementirane medju Njima. Zauzvrat imaju poneku nadoknadu u vidu putovanja, novca, raznih privilegija. I šire!
Ja ne bih voleo da budem Oni a još manje One. Ja sam Mi. Mi imamo sve što imaju Oni samo u drugačijoj formi. Eto, čak i Vi ne spadate u One. I Vi ste Mi. A ti! Ti si odavno Mi, samo to neznaš ili se prenemažeš i umišljaš da si Oni. Ti i da hoćeš, ne razmišljaš kao ovi Oni. Oni, Ovi, mi, ti, ja...svi smo Mi puni predrasuda, jedino količina toga nije podjednako rasporedjena.

Postoji apsurd: Oni imaju naše i imaju Njihovo, a mi nemamo naše, a još manje Njihovo. Kada im se Ovi pridruže, Mi smo najebali. I ja sam stradao, u više navrata i šire.

Ja,  ti, on (ona, ono), mi, vi, oni (one, ona), to su lične zamenice, to sam učio u osnovnoj. On i  Oni, to su karakterne osobine, zvanja, titule, zanimanja, nadimci... e to, naučio sam kasnije kroz život, to se ne uči u školi: nije ni škola svemoguća! 

      Ne bih ja više o Ovima, Onima... ne zaslužuju oni toliki publicitet. Ja bih se više bavio Nama, a i šire. Na kraju, najviše volim da se bavim samim sobom, tu sam najprecizniji u iznošenju činjenica ... i šire.




Poslednji izmenio yo-wan dana Ned 23 Avg 2015 - 12:43, izmenjeno ukupno 1 puta

yo-wan
Admin
Admin

Status :
Online
Offline

Broj poruka : 539
Godina : 55
Location : Grdelica-Serbia
Datum upisa : 19.02.2008

http://jug-je-juznije.nice-forum.net/forum.htm

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: yo-wan - Neki od mojih tekstova za opustanje vijuga

Počalji od yo-wan taj Ned 8 Dec 2013 - 22:22

Da prodje

- Zamolio bih te da ozbiljno razmotriš mogućnost vraćanja onog novca, znaš da si rekao za par dana a ono...
- Ma da, hoću, vratiću ti u najskorije vreme, samo da ovo prodje!
Meni, a ni njemu nije jasno šta to treba da prodje, da bih ja dobio svoj novac nazad. Nije nam jasno, ali on je to izrekao i to moramo poštovati. A koliko će prolazak "ovoga" trajati, to niko nezna. I šta je to što treba da "prodje" i to niko nezna. Jednostavno: "Samo da prodje ovo"

Bio sam u Opštini da sredim neke papire. Mrzovoljni službenik je najpre sredjivao listove kupusa na svom radnom stolu. Potom je vlažio jastučić za pečate desetak minuta a mastila je više prolio po stolu. Zvonjava telefona ga je prečesto štrecala, a na jednom razgovoru je utrošio dobrih petnaestak minuta. Raspravljao je sa sagovornikom o jučerašnjem pecanju na jezeru, on je bio najuspešniji - dalo se zaključiti iz razgovora. Svi ostali nisu koristili adekvatne mamce, nisu valjano zabacali, štapovi su im bili jeftini... Na kraju razgovora je, sav iscrpljen spustio slušalicu, pogledao me i rekao: "Jesi vido, Boga ti?" Slegao sam ramenima i očekivao da upita za razlog moje posete. Uz nadčovečanske napore, podigao je pogled i pitao: "A, tebi šta treba?"
- Pa... vidite, ja sam hteo... - Koncentraciju mu poremeti mladja, napičena, koliko "napredna" toliko i "nazadna" ženska figura, koja u levoj donese neka prašnjiva akta a u desnoj šoljicu kafe. I najzad mi on reče, vrlo precizno:
- Znaš šta? Daj neka prodje ovo, pa navrati za par dana, videćemo, možda nešto uradimo!
- Ali...
- Završavamo ga sigurno, samo da ovo prodje, kad ti ja kažem! - Zaključio je svoje izlaganje.




Mašina za veš je drndala već dve nedelje, od buke nismo mogli čuti jedni druge u kući. Pozvao sam majstora da to sredi. Rekao je da odmah dolazi, naravno "Čim ovo prodje". Prošlo je već mesec dana a ovo još nije prošlo, zato majstora nema, zato se svadjam sa ženom. Rekao sam joj da se strpi da ovo prodje pa će majstor doći, ali žena nerazumna, nezna ona da ovo još nije prošlo.

Šef mi obećava unapredjenje - čim ovo prodje!
Lekar mi je rekao da ću potpuno ozdraviti nakon što prodje ovo.
Čim prodje ovo, banka će odobriti beskamatni kredit i to vrlo povoljno, samo uz ličnu kartu i samo da ovo prodje.
Samo da ovo prodje, pa da prodje ovo i ovo da prodje.
Eto, ja sam strpljiv, čekam da...

yo-wan
Admin
Admin

Status :
Online
Offline

Broj poruka : 539
Godina : 55
Location : Grdelica-Serbia
Datum upisa : 19.02.2008

http://jug-je-juznije.nice-forum.net/forum.htm

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: yo-wan - Neki od mojih tekstova za opustanje vijuga

Počalji od yo-wan taj Ned 8 Dec 2013 - 22:28

Ko je kriv!


        Potpisao sam. Mile Škrab je ispod mog potpisa stavio par svračjih nogu. Mile je imao, pa malo je reći užasan rukopis! Ružnoća njegovog rukopisa se čak odražavala i na pisaću mašinu, dok je diktirao svoj iskaz. On nikada nije sedeo za računarom u nameri da nešto napiše u Word-u. Definitivno, nakon njegovog rada, računaru je neophodno bilo raditi novi sistem. U potpunosti je svojim škrabopisom opravdavao svoje prezime.


         Mnogi lekari su mu zavideli na ružnoći rukopisa. Sva slova on je pisao isto, jedino sam razlikovao brojeve. On ni to nije razlikovao. Govorio bi: "To što napišem, napisano je, ne terajte me da čitam. Ako neko želi, neka čita!"

Ali, ja još nisam takvog junaka upoznao, koji bi uspeo da dešifruje njegovu rukotvorinu. Najčuveniji grafolozi sveta, lakše bi dešifrovali pismo pećinskog čoveka.
Šampolion bi bio nemi posmatrač pred njegovim pismom!

Dakle, potpisao je i on. Sada je dokumenat imao punu legitimnost, a pravno gledano, bio kompletan. To što je Miletov potpis više podsećao na slomljenu grnačicu, pravno nije bitno - nimalo! Pravo je vrlo čudna stvar! Onda kada najviše misliš da si u pravu, naletiš na neki Paragraf koji te "kolje". Spotakne te najobičnija Tačka. Ili Stav. Stav je veoma nedokučiva fraza. Misteriozan, neistražen, a i Pravo je istih karakteristika!


          "Po Zakonu tom-i-tom, od tog-i-tog datuma, Stav taj, Tačka ta, a u vezi sa Tačkom tom iz Stava nekog, Zakona o... , ne uzimajući u obzir olakšavajuće okolnosti iz Paragrafa broj taj, osumnjičeni se oslobadja ranije presude, a nova presuda se preinačuje u... - koje se ima izvršiti odmah! 
U mestu..., dana tog-i tog... "

A osumnjičenom, sve je išlo u prilog. Suprotna strana nije imala niti jedan valjani dokaz. Čak i oni dokazi koje je zamenik tužioca predstavio Sudu, temeljili se na šturim informacijama, stajali na staklenim nogama, podupirani sumnjivim iskazima, počivali na trulim predstavkama, ležali na neutemeljenim podnescima, neosnovanim optužbama...
Da ne govorim o Pomoćniku Zamenika potpredsednika Veća, koji je samo u par navrata bio priseban. Naime, advokat odbrane ga je više puta "matirao", da ovaj nije dolazio do daha a kamo li do reči! Savetnik istog ovog Pomoćnika, istog ovog Zamenika, istog ovog potpredsednika, nije ni otvorio usta. A njegov PR (čitaj piar), nije ni bio prisutan - psihički. Jedino, Predsednik Veća, uz malo prisebnosti, uspeo je da proces sudjenja sprovede do samog kraja - presude. Porota je uspešno obavila posao za taj dan, s toga je opsežniji razgovor obavljen oko toga, u kojem će se restoranu ručati, mislim, kasnije. Iako nije bio zimski period, oba advokata su vidno "trljala ruke". Baš sam se čudio ovom gestu?! I još se čudim.


Da se nešto razumemo: ja sam potpisao i stojim iza svog potpisa sa potpunom moralnom i materijalnom odgovornošću. To što je Mile Škrab potpisao, kako je potpisao, te su čoveka osuduli, ja s tim nemam ništa!

yo-wan
Admin
Admin

Status :
Online
Offline

Broj poruka : 539
Godina : 55
Location : Grdelica-Serbia
Datum upisa : 19.02.2008

http://jug-je-juznije.nice-forum.net/forum.htm

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Kancelarija

Počalji od yo-wan taj Uto 7 Jan 2014 - 16:15


          Ni sam nije mnogo znao o kompaniji u kojoj je radio. Njemu je bitno bilo to da je za posao koji je radio, bio odlično plaćen. Unutar firme poznat je bio kao "Operativac". Imena na poslu nikom ništa značila nisu. Svi su radili pod nekim Nick-om i to nikome nije smetalo. Njegov najbliži saradnik, bio je poznat pod pseudonimom "Poslužitelj". Ova poslovna imena, nisu bila dostupna javnosti - čim bi napustio zgradu kompanije, postajao bi čovek sa imenom i prezimenom. Izlazak bi mu vraćao identitet.

        On sam, nije imao mnogo prijatelja sa strane, ako se ne računaju poslovna prijateljstva, koja su opet bazirana na krajnjoj diskreciji i površnosti. Jedini istinski prijatelj bio mu je četvoronožac, Meksički golokoži pas, vrlo inteligentna životinja, u šestoj godini života. "Operativac" je pak, bio u trideset šestoj, razveden od Marijete, lepe španjolke, sa kojom je imao prelepu mešanicu Ana-Mariju. Jednom prilikom, kada je umoran zadremao u pletenoj ležaljki iza kuće, baš su mu na kapiji zablistale Marijeta sa Anom. Četvoronožac je otrčao do svog gospodara te ga guranjem prednjih šapa, nežno probudio i opomenuo da mu dolaze gosti. Marijeti se nije naročito obradovao, ali Ana ... Ana je bila melem za dušu i srce. Voleo ju je kako otac zaista treba da voli kćer.





        Obzirom na prirodu posla, nije imao ni neprijatelje, jer direktne kontakte sa ljudima nije imao, a složićete se, takvi odnosi najviše stvaraju neprijateljstva ili fiktivna prijateljstva. Posao mu je bio veoma specifičan: kompanija mu je u kući sagradila neku vrstu "kancelarije", gde je provodio radne sate. "Kancelarija" je više ličila na bunker nego na Office! Ukratko opisana, prostorija 2x3 metara sa 2,2 metara u visini, okružena teškim čeličnim zidovima sa termo i zvučnom izolacijom, hermetički zatvorena, sa vratima od par tona, bila je sve samo ne kancelarija. Po zatvaranju vrata, svetlo u prostoriji bi se gasilo na pobudu zaključavanja brave. Sa spoljašne strane, moglo se unutra samo sa šifrom. Da se slučajno ko nadje unutra po zatvaranju vrata, ne bi mu pomogle sve šifre ovoga sveta, ni magija, ni trikovi, a poziv za pomoć bi bio samo vapaj. Mala količina kiseonika bi uključila odbrojavanje do smtri nesrećnika.


U prepodnevnom vremenu nije primao posete, jedino bi "Poslužitelj" mogao doći da zajedno ili ponaosob, regulišu papirologiju potrebnu firmi. Često su radili ćutke, svako je znao svoj posao. Ponekad je jedan radio a drugi odmarao uz TV program i slično.
Na poslovima "Operativca" izabran je i promovisan prošle godine, a jedini protivkandidat mu je bio upravo sadašnji "Poslužitelj". Prečesto je imao osećaj da ga sardnik prezire, mada ovaj to ničim nije pokazivao.

        Ponedeljkom nije radio, ali je ušao u "bunker" da potraži neki dosije u nameri da što spremniji sutradan pristupi poslu. U dnevnoj sobi mu je zazvonio telefon, ali on na taj poziv nije želeo da odgovori. Marijetin poziv je po zvonjevi aparata prepoznavao. Telefon je bio uporan a bio je i on! Baš je razmišljao da ode i isčupa utikač telefona iz zida, kada se u njegovoj kancelariji ugasi svetlo. Pogadjate: svetlo je ugašeno zatvaranjem nekoliko tona čelika. Šta sada da radi? Da zove u pomoć?! Ma ko će ga čuti pa da je i u dnevnoj sobi pored telefona. Kiseonika je bilo sve manje kao i prostora za razmišljanje. Po mraku napipa nekakav papir, izvadi olovku i nasumice napisa bez puno razmišljanja ime, koje bi policiju navelo na osobu motivisanu za njegovu smrt.

Sutradan je policija, uz pomoć njegovog saradnika, otvorila njihov radni prostor u nameri da sprovede istragu. Papir su mu jedva odvojili iz leve ruke, ali nijedan sumnjivi detalj nisu pronašli! Ipak, inspektor se pitao: "Šta li mu znači ovo: "Poslužitelj"?


 Meksički golokoži je cvileo! Niko nezna da li zbog gubitka svog prijatelja i gospodara ili zbog uganuća desne šape. Za psa su ipak preteška čelična vrata!

yo-wan
Admin
Admin

Status :
Online
Offline

Broj poruka : 539
Godina : 55
Location : Grdelica-Serbia
Datum upisa : 19.02.2008

http://jug-je-juznije.nice-forum.net/forum.htm

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Kolektiv smrti

Počalji od yo-wan taj Uto 7 Jan 2014 - 16:18


    Pripadam jednoj od najmoćnijih organizacija na svetu i to od samog njenog osnivanja. U Organizaciji sam samo član. Nemam niti jednu od funkcija. Možda je moja uloga u Društvu mala, ali u sprezi sa brojnim faktorima ima učinkovitosti i-te-kakve. Naravno, tako naše Društvo i posluje - kolektivno. I ostali članovi su takodje, samo članovi. Naš lider, naravno on je član i ništa više od toga. Ustvari, nećete verovati, ali ja nemam pojma o tome ko je lider. A i ne zanima me. Ne zanima nikog, mislim na ostale članove našeg poslovnog giganta. Često smo skeptični u zaključku da imamo Vodju. Uostalom, ovakvoj Organizaciji, lider i nije potreban. Sve funkcioniše perfektno, savršeno. Od planova, sprovodjenja potrebnih radnji, do samog ubistva, sve je pod kontrolom. Zahtevi za egzekucijama su uglavnom naručeni. Naravno, po izvršenju zadatka, javnosti jasno stavljamo do znanja da preuzimamo odgovornost za delo.

Niko tačno nezna koliko članova broji naš Kolektiv. Tačnije, zna se da nas ima mnogo, možda više miliona. Ima nas u svim krajevima sveta.
 

Početkom 80-tih, nekome je palo na pamet da bi jedna ovakva firma mogla uspešno da posluje.  I nije se prevario. Do današnjih dana, funkcionišemo besprekorno. Ma gde da je zapelo, tu smo mi da otklonimo nedostatak. 
Iako su svetski ekonomski, politički, kulturni, zdravstveni i drugi eksperti, Kolektivu davali male šanse za opstanak, Firma do današnjih dana stoji iza milione mrtvih. Da, tako je, naš posao je da ubijamo! "Ubij i ništa ne pitaj" geslo je naše. A pravila nema niti logike. Svako ko se ogrešio o Zakon, jedina kazna je SMRT! Zakon niko od nas nije pisao, ali za sve je izričit. Bilo da se radi o muškarcu, ženi, detetu, starijem, mladjem... Takodje, podjednako smo rigorizni prema svim narodima i narodnostima. Etnička pripadnost nema granica za nas. Bio crn, žut, beo, crven ili plav, čovek je čovek, ljudsko i grešno biće. Koga naša ruka dotakne, nema mu spasa! A Zakon se mora poštovati. Pitate se, zar postoje milioni grešnih, zar su i deca nešto skrivila... E, nije na nama, članovima Kolektiva, da razmišljamo. Naše je da radimo. I mi radimo - danonoćno, neumorno. Kada neko od članova zakaže zbog istrošenosti, na njegovo mesto dolaze mlade snage, još ne afirmisane, a željne dokazivanja.

Kako misliš, "Da li smo do sada pozivani na odgovornost"?
Misliš, da li je neko odgovarao po bilo kom osnovu za učinjeno delo?! Ta, molim te, pa kome da odgovaramo kada vidiš da svet srlja u propast, ambis, nepovrat! Gde je Moral, Velikodušnost, Briga za nemoćne, gde je Ljubav, Požrtvovanje, Samokritičnost, Širokogrudost, Emocije... Zbog svega nabrojanog a nedostajućeg u našem društvu, mi i radimo to što radimo - ubijamo! Ne kažem da poneko i nevin strada, dogadja se. Rat je, a u ratu se dogadja i to. Kako, koji rat? Rat izmedju Nas i Njih u kome za sada mi pobedjujemo. Eto, zato mi ne možemo nikome polagati račune za ubistva. Projekat naše Organizacije se upravo bazira na borbi protiv amorala. U vremenu kada droga caruje a ne um i svest ljudi, kada su gej brakovi ozakonjeni, da pritom mogu i decu usvajati, Mi nismo mogli sedeti skrštenih ruku! Možda bi to mogao biti okidač za početak naše intervencije. Shvatamo to kao obavezu i tu ne može biti odgovornosti! Mi jedino možemo biti nagradjeni, stimulisani, radi pomoći ovom društvu, mada to niko ne bi prihvatio od mojih kolega. Posao radimo iz ubedjenja.

Ne, moja Organizacija nema naziv, ime... Šta će nam to? Mislim, nije bilo u planu ma kakvo krštenje. I ostali smo bez imena, ali svet ne miruje, srlja, hoće da nam kumuje... Mnogi su nam davali razna imena, na kraju je "knjiga spala na dva slova": neki nam dali ime Aids a drugi, Sida. Nama to ne smeta, mi "radimo". Ne srljamo!

yo-wan
Admin
Admin

Status :
Online
Offline

Broj poruka : 539
Godina : 55
Location : Grdelica-Serbia
Datum upisa : 19.02.2008

http://jug-je-juznije.nice-forum.net/forum.htm

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: yo-wan - Neki od mojih tekstova za opustanje vijuga

Počalji od yo-wan taj Ned 23 Feb 2014 - 1:24

Preneseno sa: http://klisura-bre.blogspot.com/2014/02/ovozemaljci-su-medju-njima.html
Ovozemaljci su medju njima

Diskretno upozorenje:
Bezbroj početaka mi se nameće za ovu priču, ja se nikako ne mogu opredeliti, jer, ako se za koji opredelim, bojim se da će mi čitaoci nadenuti  namensku opredeljenost, a to mi nipošto nije cilj a ni namena ove teme, koja može svojim sadržajem zadreti duboko u um čitaoca, ili pak izazvati kolaps i paradoks u glavi konzumenta teksta, a u krajnjem slučaju i nervnu rastrojenost...

      Kada je planeta Zemlja kreirana od strane Sile, Inspiratori, Nalogodavci i Izvršioci su je odmah učinili živom tako što su na njoj doneli Život. Život u više varijacija: Biljke, Životinje, Mikroorganizmi, Ljudi... Sve ove životne vrste Sila je uredila i deklarisala kao Ovozemaljske. Život na Zemlji je bio ispunjen harmonijom, prožet radošću, odisao svežinom. Biljke su emitovale svoje opojne mirise, cvetovi uživali u sopstvenoj lepoti, a nesebično su užitak nudili i ostalim živim vrstama. Životinje, a i Ljudi, živeli su u večitom miru i slozi. Neko će se zapitati: "Pa od čega su živeli? Morali su se od nečega hraniti, a to ipak zahteva prestanak života neke jedinke zarad nastavak života druge!" Sledi odgovor: Sila je udesila da sva živa bića žive od vazduha! Dakle, nikada niti jedna Biljka nije svojim padom na drugu Biljku izazvala smrt te druge Biljke! Nikada niti jedan Čovek nije naudio drugom i nikada nijedna Životinja nije ugrozila život druge Životinje. Zemlja je tada postala Raj sebi, a i drugim Planetama. To je, ustvari, bio Raj, koji je kasnijim tokom života Zemlje dobio drugačiju, apstraktnu konotaciju!


Eh, sad, svaka priča ima svoje ALI, koje nameće kakav preokret u sledu dogadjaja. To "Ali", ponekad biva dobro "Ali", naravno ima i lošeg "Ali". U ovom slučaju, dogodilo se vrlo loše "Ali"!


        Elem, Sili je dosadilo da gleda Raj sa svim pratećim elementima: spokojstvo, radost, razumevanje, toleranciju, slogu, velikodušnost, brižljivost, marljivost, uvidjavnost, osmehe, ljubav, lahor i povetarac, poj ptica, žamor vode... Sila je odlučila da se malko zabavi na račun Ovozemaljaca pa je medju svim životnim vrstama pustila Vanzemaljce i tiho ih infiltrirala u njihove svakodnevne aktivnosti. Ove spodobe, likom nisu nimalo odudarale od svojih vrsta medju Ovozemaljcima, ali... reč "spodobe" nisam upotrebio slučajno! Kakva su se zla krila i krojila po njihovim glavama, to nisu ni oni mogli znati, jer zlo su smišljali u momentu! U trenu momenta! U deliću trena!

Počelo je da se govorka na svim nivoima da su "Vanzemaljci medju nama"! Jer, čovek je ubio čoveka, veliko drvo je palo i slomilo malo, lav je zaklao i pojeo košutu, zmija je progutala ribu, odjednom se javio nov, do tada nepoznat osećaj: GLAD! Ne treba biti posebno mudar pa zaključiti da su u predhodnim vandalskim odnosima, egzekutori bili Vanzemaljci. Vanzemaljac Vetar je ugušio i Lahora i Povetarca a stvorio Novi Vazdušni OTO-Poredak: Oluju, Tornado, Orkan!  Šta su uradili Vanzemaljci Životinje svojoj vrsti, može se samo zamišljati (pa i to ne može), a tek Vanzemaljci Ljudi... Svojim delovanjem, od Zemlje su napravili Pakao. Tako je Zemlja postala Pakao, kako sebi, tako i drugim planetama. Na Zemlji su zavladala drugačija, no do tada, pravila: Glupost se odvažila, Malodušnost i Nebriga su sklopili Savez, Koristoljublje je zaposelo ljubav, Nemar, Tuga, Prezir, Egoizam... prešli su granice svih vrednosti iz doba Raja! Broj Vanzemaljaca je svakodnevno i progresivno rastao na štetu Ovozemaljaca. U jednom kritičnom trenutku pri kritičnoj masi, zavladala je nova parola: "Ovozemaljci su medju njima!"

       Nedavno sam imao neku vrstu konflikta sa Čovekom. Taman smo bili na pragu rešenja nešega problema, iznenada i Niotkuda, umešao se treči učesnik dogadjaja i "rasčistio" stvar. Rezultat tog rasčišćenja je praćen poprilično lošim i bolnim  ishodom po mene i Čoveka. Gospodin Rasčišćivač je naprasno nestao. Neki su rekli da je otišao u "Niotkuda", odakle je i došao! Ko je od prisutnih bio Vanzemaljac, prosudite sami. Bitno je to da je od konflikta napravio Čistilište. Ovakvi primeri postoje širom planete Zemlje: Džingis-Kan, Aleksandar Makedonski, Rimska Imperija, Krstaški ratovi, Persija i Darije, Egipat, Napoleon, Hitler... kao i savremenici, NATO (umalo da ih nepravedno izostavim)! Svi oni, kao da su imali ponekog Čoveka Vanzemaljca u svojim redovima. To, kakva su zla naneli čovečanstvu, ne bi mogao osmisliti niti jedan Ovozemaljski mozak. Ovozemaljaca uopšte, je sve manje na ovom Čistilištu zvanom Zemlja. 


Konačno, znamo da kada Čovek ubije Čoveka, Životinja smrtno naškodi drugoj Životinji... vinovnik i izazivač smrti je Vanzemaljac. Njima ne treba suditi po Ovozemaljskim Zakonima. Njih jednostavno treba poslati tamo odakle su došli - u Svemir (današnjim tehnologijom je to lako izvodljivo). Jedino tako ćemo od Pakla i Čistilišta, Zemlji vratiti ono prvobitno Društveno Uredjenje - RAJ (zamislite)! A gde se dela Sila u medjuvremenu, to niko nezna. Neki joj veruju, krste se ili klanjaju, drugi je zaobilaze! Nisam siguran da su Sila i Bog ista osoba, ali se smem zakleti da medju vernicima i ateistima postoji razlika u pripadnosti vrsti: OVO ili VAN zemaljci! Zamislite: Vernikubica ili Ateistubica, kako to gorko, podlo, mučno,  kukavički... zvuči!!


Proverite u svom komšiluku, u svom dvorištu, zavirite pod krevetom pre spavanja... njih ima svuda a najviše tamo gde se ne nadate. Nemojte se iznenaditi ako Vanzemaljca otkrijete u sebi! 

Ja za sebe nisam siguran ko sam, šta sam... Siguran sam jedino da nas ima medju Njima!!!

yo-wan
Admin
Admin

Status :
Online
Offline

Broj poruka : 539
Godina : 55
Location : Grdelica-Serbia
Datum upisa : 19.02.2008

http://jug-je-juznije.nice-forum.net/forum.htm

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: yo-wan - Neki od mojih tekstova za opustanje vijuga

Počalji od yo-wan taj Sub 15 Mar 2014 - 19:39

Koliba ili ništa!

Na desetogodišnjici mature:
- Gde da idemo na ručak nakon susreta?
- A da odemo u "Kolibu"
- Zašto baš tamo?
- Ima mladih, zgodnih konobarica... razumeš?
Na dvadesetogodišnjici:
- Gde bismo na ručak, ljudi?
- Ta, hajd'mo u "Kolibu"
- A zašto u "Kolibu"?
- Imaju izuzetan roštilj, dobra klopa!
Na tridesetogodišnjici:
- A gde ste planirali ručak?
- U "Kolibu"
- Zašto u "Kolibu"?
- Prave dobre čorbice... ima šta da se kusne!
Na četrdesetogodišnici mature:
- Jel'te, a gde je planiran ručak?
- U "Kolibu"
- Zašto u "Kolibu"
- Zato što tamo do sada nismo bili nikada!

yo-wan
Admin
Admin

Status :
Online
Offline

Broj poruka : 539
Godina : 55
Location : Grdelica-Serbia
Datum upisa : 19.02.2008

http://jug-je-juznije.nice-forum.net/forum.htm

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: yo-wan - Neki od mojih tekstova za opustanje vijuga

Počalji od Sponsored content Danas u 3:23


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu